Зашто је неопходан пост{0}}третман заваривања
Одлична отпорност на корозију цеви од нерђајућег челика потиче од танког, хромом{0}}богатог оксидног филма на површини. Тај филм се лако уништава током обраде: заваривањем, сечењем, тестерисањем, бушењем и савијањем, све оштећује или контаминира, а на запрљаној површини не може доћи до спонтане, потпуне ре-пасивације. Цев од нерђајућег челика типа 304- са оштећеним филмом може да претрпи локалну корозију, па чак и рђа под релативно благим корозивним условима, тако да третман након заваривања није козметички већ функционалан.
Шта се дешава са подручјем заваривања
Заваривање убрзава оксидацију и на унутрашњој и на спољашњој страни вара и у зони{0}}захваћеној топлотом. Оксидација је видљива као промена боје, а боја је директно повезана са дебљином оксидног слоја. У поређењу са слојем оксида пре -завара, слој у обезбојеном подручју је дебљи и његов састав је промењен: хром је осиромашен, што смањује локалну отпорност на корозију. Типична промена боје завара следи низ од светле сламе преко плаве до сиве како оксид постаје све дебљи. На унутрашњој страни цеви, оксидација и промена боје се могу свести на најмању могућу меру коришћењем одговарајућег гаса за повратно-прочишћавање, који одржава унутрашњу површину завара светлом и смањује количину потребног рада после{7}}заваривања.
Методе хемијског третмана
Кисељење
Кисељењем се уклања слој оксида шава и метал -осиромашен хромом одмах испод њега. Може се наносити потапањем, пастом за кисељење или прскањем. Раствор за кисељење је типично мешавина азотне и флуороводоничне киселине; тачна концентрација зависи од врсте челика и дебљине оксида.
Пасивација
Пасивација је хемијски третман који враћа хромом{0}}богат оксидни филм након кисељења. Често се изводи као накнадни- корак или се ова два комбинују у једном киселом купатилу. Пасивација не уклања значајан метал; само поново-формира заштитни филм на чистој површини.
Електролитичко полирање
Електролитичко (електрохемијско) полирање анодно уклања фини површински слој, стварајући глатку, светлу и веома{0}}отпорну на корозију. Користи се тамо где се захтева хигијенска,-завршна обрада са малим трењем или огледало, на пример у цевима за храну, фармацеутске производе и полупроводнике.
Механичке методе третмана
Механичке методе уклањају промену боје и контаминацију абразијом: пескарење, пескарење стакленим или керамичким перлама, брушење, четкање и полирање. Брзи су, не захтевају хемикалије и не остављају остатке киселине. Њихова главна слабост је што могу размазати загађиваче у површину, а сам материјал алата може оставити стране честице гвожђа које касније изазивају мрље рђе.
Хемијски или механички: како одабрати
| Фактор | Хемикалија (кисељење/пасивација) | Механички (пескарење / четкање / полирање) |
|---|---|---|
| Уклањање оксида | Завршено, укључујући слој са{0}}осиромашеним хромом | Ефективно код видљиве промене боје |
| Изглед површине | Мат, уједначена сива{0}}бела | Светао, може се полирати до огледала |
| Ризик од контаминације | Остаци киселине морају бити испрани; испарења у чистим просторијама | Може уградити страно гвожђе или размазане загађиваче |
| Примењивост на унутрашње површине | Потапање или циркулација киселине; ефективно на проврту | Тешко или немогуће у цевима малих{0}}отвора |
| Брзина и цена | Спорије, захтева управљање киселином и ЛЗО | Бржа, једноставнија опрема |
| Најбоље за | Заварени шавови, унутрашње површине, комплетна рестаурација филма | Завршна обрада спољне површине, велике површине, изглед |
Ниједна рута сама по себи није довољна за захтевну услугу. Кисељење и пасивизација уклањају оксиде и загађиваче, али можда не испуњавају захтеве за изглед, а испарења хемикалија могу контаминирати чисту просторију. Механички третман може да пружи добру спољашњу површину и изглед, али може да размазује или угради страни материјал. У пракси се спољна површина често обрађује механички, док се завар и унутрашње површине киселе и пасивирају хемијски.
Безбедност и квалитет
Кисељење и пасивација подразумевају јаке киселине. Радови се морају обављати уз одговарајућу вентилацију, рукавице отпорне на киселину{1}}, заштиту за лице и станице за испирање очију у близини, а вода за испирање мора бити третирана пре испуштања. После хемијског третмана, проверите испирањем до неутралног стања и, где је потребно, потврдите пасивизацију тестом бакар сулфата или ферицијанида у складу са применљивом стандардном праксом. За механичке методе користите наменске алате од нерђајућег челика и чисте абразиве како се не би унеле стране честице гвожђа; коначна пасивизација се препоручује након механичког рада ако је цев предвиђена за корозивну употребу.
Често постављана питања
Да ли је за цеви од нерђајућег челика увек потребно де-кишење након заваривања?
Кад год се на месту заваривања појави промена боје и цев се користи у влажном или корозивном окружењу, потребно је кисељење да би се уклонио слој оксида осиромашеног хромом{0}}и повратила отпорност на корозију. За чисто декоративну унутрашњу употребу, механичко чишћење може бити прихватљиво, али отпорност на корозију ће остати нижа од основног метала.
Шта значе боје промене боје шава?
Низ боја од светле сламнате до смеђе, плаве и сиве указује на све дебљи слој оксида и самим тим дубље осиромашење хрома. По правилу, што је тамнија боја, више метала се мора уклонити током кисељења. Процена боје је субјективна, тако да треба да буде потврђена пробама киселог кисељења или тестом корозије на првом комаду серије.
Да ли се паста за кисељење може користити на унутрашњој страни цеви?
Пасту за кисељење је тешко нанети и испрати унутар малих{0}}епрувета, а остаци могу да остану. За унутрашње површине, пожељно је потапање или циркулишући раствор за кисељење, након чега следи темељно испирање и пасивирање. За дугачке водове, рециркулацијска петља са правилним одлагањем истрошене киселине је стандардни приступ.
Зашто нерђајући челик рђа након заваривања ако је нерђајући?
Нерђајући челик је отпоран на корозију због свог филма од хром-оксида, а не зато што је инертан. Топлота заваривања исцрпљује хром у обезбојеној зони и таложи гвожђе и друге загађиваче на површини. Једном када филм нестане и површина је контаминирана, може доћи до питтинг и галванске корозије чак иу благим окружењима. Обрада након{3}}варења враћа филм.
Која је разлика између кисељења и пасивирања?
Кисељењем се уклањају оштећени слој оксида и танак слој метала осиромашеног хромом{0}} коришћењем мешавине киселина. Пасивација ре-формира заштитни филм богат хромом- на чистој површини, обично раствором азотне или лимунске киселине. Кисељење чисти; пасивизација обнавља заштитну хемију. Често се изводе узастопно у једном циклусу лечења.
Да ли се пескарење може користити на танким{0}}цијевима од нерђајућег челика?
Да, али пажљиво. Пескарење може изобличити танке зидове и уградити абразивне честице. За цеви са танким{2}}зидовима користите меке абразивне материјале као што су стаклене перле или фини керамички медији под ниским притиском или пређите на четкање и кисељење, који су нежнији за подлогу.